Nedelja, Maj 18, 2025
Tema broja/Stav
Nakon skoro punih pet godina, prekida se agonija i haotično stanje u funkcionisanju autobuskog saobraćaja. Odluku o učešću na javnoj licitaciji jednoglasno izglasali odbornici SO Berane na sjednici zkazanoj po hitnom postupku. Opština kupila autobusku stanicu za 971.110. eura.
Četvrtak, Decembar 01, 2016
Uvaženi, Mudri ljudi kažu da je početak najteži, a ovo je početak. Početak časopisa, pod imenom „Nova Sloboda“. Iza „Nove Slobode“ stoji samo grupa entuzijsta i jedna mala NVO iz Berana koja je u granicama svojih mogućnosti stala iza ovog broja časopisa. Niko više, niti smo se bilo kome obraćali za pomoć. Svjesni smo težine poduhvata u koji smo ušli. Znamo da nijesmo prvi koji u Beranama pokreću štampani medij. Znamo i da ih, trenutno, ima već dva a nadamo se da će ih biti još. Jer će samo tako, iz kvantiteta, moći da se stvori kvalitet koji će biti sposoban da opstane na tržištu.
„Park pored Lima, Jasikovac, aerodrom, prve ljubavi, prva zapaljena cigareta. Nezaobilazno beransko korzo, “potkočivanje” lipa u glavnoj gradskoj ulici, čekanje da naiđe simpatija, neodlučnost da joj se priđe - prići ću joj kad se vrati sa dna ulice, pa opet tako, pa još jednom, sve dok ona ne bi otišla kući. Ljeti kupanje na Limu, zimi odlasci na skijanje, autobusom na Lokve, pasulj u hotelu “Lokve” na pauzi. Bureci kod suda, pljeskavice kod Rešada, prvi kafić “Video” i Gajova picerija, otkrivanje bilijara kod autobuske stanice“.
Našao sam je preturajući po starom kovčegu. Šaren od vješta rezbarenja i vremena, kovčeg je mamio, i činilo se da čuva u sebi nešto drevno i značajno. Unutra je bilo najviše neke mirišljave praznine. I nešto što je samo oblikom ličilo na dunju. I nekakav nedovršen vez. I nekoliko potvrda da je platila porez. I ta lična karta. Majka na jedino svoje putovanje nije ponijela ličnu kartu. Prvi list prionuo, ivicom fotografije, za koricu - niko nikad nije pogledao unutra. Ni ona. Za nju je i ta fotografija, jedina u njenom životu, bila samo - moranje, nešto bez ikakve stvarne veze sa njom. Zar da gleda u svoj lik? To bi bilo, sačuvaj Bože, kao da zija u ogledalo. Nikad se ništa nije promijenilo u toj karti; ista je i sad, treće jeseni poslije majčine smrti. Brazde u otisku kažiprsta, sitno zbijene, penju se naglo i padaju - zamršen okamenjen talas. Dan rođenja izmišljen je, naravno, i godina - zar još i to da neko pamti. Majka je znala samo, po pričanju, da je njena majka toga dana žnjela raž i da je - prekidajući zbog toga malo ranije posao - nju rodila i da je sjutradan opet uranila da žanje...Gledao sam fotografiju. I bježao od nje, od pomisli: da majka sad jedino otuda može da gleda, uporno, odsutno...
Berane , toj varoši nema mane! - kaže pjesma. Varoš osnovali Turci 1862. godine, a oslobodili Crnogorci 1912. Grad je rastao po urbanističkom planu vidovitog Mehmed-beg a Jajčanina , pa i danas Beranci uživaju plodove njegovog umnog rada; glavna beranska ulica je među najljepšim u Crnoj Gori. Tokom decenija mijenjala je ime; sada je Ulica Igumana Mojsije Zečevića , vasojevićkog bastadura, koji je vazda hrlio Crnoj Gori, da bi njegovim putem nepokolebljivo nastavio znameniti Miljan Vukov, koji je imao čardak u Lušcu.
“A onda se neko dosjetio i počeo je da odlaže smeće u bazen. Najprije kesu po kesu, a zatim u sumrak ručnim kolicima. Prodajom pečičkih livada napravljena su prava naselja, uz sami rub brda i nešto dalje sve do istočne granice aerodroma. Upravo tada bazensko smetlište je naraslo, preraslo i prekipjelo kao čorba iz lonca, svuda naokolo“.
