Nedelja, Maj 31, 2026
Priče
Ehej, drumovi, bijeli! Bjelasali su se, nekad, stari drumovi crnogorski; zemljani, makadamski; vijugali na Lubardinim i Prijićevim slikama.
Četvrtak, Decembar 01, 2016
Uvaženi, Mudri ljudi kažu da je početak najteži, a ovo je početak. Početak časopisa, pod imenom „Nova Sloboda“. Iza „Nove Slobode“ stoji samo grupa entuzijsta i jedna mala NVO iz Berana koja je u granicama svojih mogućnosti stala iza ovog broja časopisa. Niko više, niti smo se bilo kome obraćali za pomoć. Svjesni smo težine poduhvata u koji smo ušli. Znamo da nijesmo prvi koji u Beranama pokreću štampani medij. Znamo i da ih, trenutno, ima već dva a nadamo se da će ih biti još. Jer će samo tako, iz kvantiteta, moći da se stvori kvalitet koji će biti sposoban da opstane na tržištu.
Ta kafana sa početka sedamdesetih prošlog vijeka stara, nalik staroj otmenoj gospodi. Sa stilom, patinom i neizbrisivim duhom vremena prošlog. Kao takva, sve više rijetka, ona je arhivski filmski zapis metafore i gradskog i čaršijskog. Stari tako da je svaka njena, bora svoja pripovijetka. A njih već dugo u ovom mjestu duše boemske rapsodije, meraklijski pripovijedaju i ispisuju ovovremena imena kulturološkog beranskog urbanog duha i šmeka - univerzitetski profesor i književnik Drasko Došljak , slikari Irvin Masličić i Titomir Džudovic - Džu , pjesnici Braho Adrović i Velimir Ralević , novinar i književnik Saša Radunović , pa dalje ugledna ljekarka Lidija Kljajić , ljekar Faka Hadrović , političar Samir Agović , humanista i civilna aktivistkinja Dacka Raičevic , zdravstveni radnik Dejan Ćorac , bankar Miško Barjaktarović , novinar, urednik Komune Amer Ramusović , publicista i esejista Ado Softić , posvećenici organizacije kulturnih manifestacija Momo Joksimović i Vesna Novović...
Najavljeni investicioni ciklus vrijedan 53 miliona eura obradovao je građane Berana . Isto tako, izazvao je i nedoumice kada će početi radovi na najavljenim infrstrukturnim objektima, a još više i za koji vremenski period se planira realizovati.
Staricu iz našeg sela, kad je bila u gradu kod sina, pitao neko: Znaš li da gledaš u sat? Zašto da gledam u sat, odgovorila je ona. Ja gledam u sunce.
Priča o korzou je priča o vremenu kada su ljudi živeli stvaran život, kada je bliskost bila princip i pravilo. U svakom gradu i varoši postoje najotmenije i najprestižnije ulice, male oaze raskoši, opuštanja, smirenosti i autentičnog manira života. To je poznato parče čaršije, nazivali su ga i „prostorom slobode”. Naziv potiče od italijanske reči korso, čiji je koren latinska reč cursus. Označava glavnu gradsku ulicu, svojevrstan izlog grada, šetnju velikog broja osoba, povorku iskićenih kola. Kao sociološki i kulturološki fenomen, korzo je autentično i dragoceno svedočanstvo o drami odrastanja, devojaštva i momkovanja; najjednostavniji način da ljudi budu blizu jedni drugih, razmena važnih i nebitnih informacija, svojevrsni urbani izlog mladosti, neobična filozofija života kojom se uklanjala svakodnevna nervoza, uvodeći ljude u neki smireniji i drugačiji poredak stvari.
